Srebrna ribica

Lovio jedan čovek ribu, lovio, lovio celi dan, pa ulovio ribicu srebrnu...
- Demoni pakla, šta je sad ovo???
- Pa, eto ja sam srebrna ribica, bila sam gladna i naleteh na tvog crvića, i ispadoh budala, upecah se... Ali, ako me pustiš ja ću ti ispuniti jednu želju, ipak sam ja srebrna...
- Ček malo, zar ne treba da budeš zlatna...
- Pa vidiš, zlatna ribica ispunjava odmah želju, a mi srebrne dajemo putokaz koji treba slediti u nameri da se želja ispuni...
- Znači ako zaželim Bmw, isti kao što vozi Saša Popović, ti mi ga ne stvoriš odmah ispred nosa nego mi pokažeš put kojim treba da idem da bih ga dobio?
- Tako nekako. Ajde reci želju.
- Pa, ne znam sad, uhvaćen sam na brzinu, svašta mi pada na pamet....
- Ajde ajde, nemamo ceo dan, svi mi imamo gomilu želja, što dobrih, što iz ličnih interesa. Šta ti prvo pada na pamet?
- Pa, eto, želeo bih da budem srećan u životu...
- Aha, lepo. Nego, pazi, jedan pametan čovek je svojevremeno rekao: pre nego što krenete da tražite sreću, proverite, možda ste već srećni...Sreća je često mala i mnogi je ne vide... Da mi ne tražiš ti hleba preko pogače? Vidim burmu na tvojoj ruci...Oženjen si?
- Pa, jesam...
- Klinci?
- Ćerkica i čekamo blizance.
- Pa to je prelepo! Znaš li koliko ima parova koji ne mogu da imaju decu a ti ih štancuješ kao na traci. Žena ti je dobra?
- Pa, ono kako kad. U kuhinji joj nema ravne, nežna je kad hoće, mada zna i da pobesni...
- Kao i sve žene. A uglavnom je ok?
- Pa, jeste, ok je...
- Eto, znači imaš dobru ženu i divnu decu. Zašto onda nisi srećan?
- Pa, u principu jesam srećan, ali... znaš već, uvek ima ono nešto...
- Ne znam stvarno...
- Pa ono, kao tipa, uhvatiš sebe kako razmišljaš o smislu života, radiš ceo život da prehraniš sebe i svoju porodicu, i moliš se da te ne strefi infarkt ili ona muka, da možeš dovoljno da poživiš da vidiš da si decu izveo na pravi put, a taj put je trnovit i za tebe i za njih. I šta onda kada omatoriš? Samo da umreš u snu, bezbolno, neokaljane duše...Gde je tu smisao?
- Aha, kontam. To što imaš porodicu jeste sreća, ali sreću čine i male stvari. Neki hobi?
- Pa, imam ih...
- Ajde kaži koji su.
- Tako, sakupljam filmove, knjige i užasno volim stripove.
- Bravo! Znači imaš divnu porodicu, i slatka mala zadovoljstva. A ti opet nisi srećan... Hmmm. Dobro, ajd da probamo ovako: Imaš li auto?
- Imam...
- Novac?
- U principu mi ne manjka, još sam na grbači matorcima, usput nešto i sam zaradim i tako...
- Hmmm, kućni ljubimci?
- Puno dvorište.
- Navijaš za zvezdu?
- Pu pu, jezik pregrizla. Okoreli Partizanovac!
- Čoveče, jel si ti pecaroš ili car? Znaš li ti koliko bi se sada menjalo sa tobom? Imaš sve što se poželeti može a opet šatro nisi srećan... ne razumem stvarno...
- Niko to ne razume. Mi, ljudski stvorovi skloni smo da ne budemo zadovoljni prstom nego bismo celu ruku... Tako ti je to moja mala srebrna ribice...Nego, ajde, nek ti bude, recimo da sam srećan. U tom slučaju mogu li izreći drugu želju?

- Ajde može. Nego, pre nego što nastavimo, nešto da te pitam: jel te nisu ispustili na glavu kad si bio beba?
- Majka se kune da nisu....
- Ok... Ajde kazuj care!
- Želim jebeni mir u svetu, da se ljudi ne ubijaju zbog gluposti, da svako može da živi pristojnim i normalnim životom.
- Oho, sad smo misica jeli... Pa vidiš dečko, ma koliko se trudili da promenimo ovaj svet na bolje, uvek će postojati i oni koji će sve učiniti da to toga ne dođe. Čudno, nelogično ali istinito...
- A zašto, reci mi?
- Ti si ljudsko biće, pričamo o tvojoj vrsti, bolje ćeš znati od mene....
- Znači, opet ništa....
- Ništa...
- Dobro, onda bih želeo da budem najbolji maser na svetu!
- Ih, pa to je sebična želja... Ali ajde. Dakle, da li si u potpunosti posvećen svom poslu?
- U potpunosti.
- Da li voliš to što radiš?
- Volim.
- Da li su tvoji klijenti zadovoljni?
- Prezadovoljni.
- Pa, eto, možda si već najbolji u tome što radiš...
- Dobro, ovo već nervira. Jel ti misliš da na svaku moju želju izneseš činjenicu da je već ostvarena?
- A jel ti misliš da ja imam dovoljno jake škrge da izdržim ovoliko na suvom? Zadnja prilika, dečko. Kaži želju, dam ti put kojim treba ići, ti me pustiš i svi smo happy.
- Dobro onda ajkulo. Želim da budem zaglavljen u liftu sa Milicom Pavlović!
- Ubija me taj tvoj ukus loš! hehe, ti mali vraže! A sad, ozbiljno: Zar misliš da je ispravno rušiti porodičnu idilu zarad par minuta provedenih sa tamo nekom pevaljkom?
- Marš u pičku materinu! Ideš na ražanj!