Film "Breza"
Ne, ovo nije hrvatski film - Ovo je najbolji hrvatski film svih vremena!
Ne, ovo nije uloga Bate Živojinovića - Ovo je najbolja uloga Bate Živojinovića!
Ne, ovde ne igra Fabijan Šovagović - Ovde igra maestralni Fabijan Šovagović!
Ne, ovo nije smešan film - Ovo je najsmešniji film!
Ne, ovo nije tužan film - Ovo je najtužniji film!
Ne, ovo nije film - Ovo je remek delo!
Kao filmofil, odgledao sam na hiljade filmova, svih žanrova, što dobrih, što loših. Dok nisam pogledao "Brezu", kao da nisam ništa gledao.Priznajem da sam prilično skeptičan kada su hrvatski filmovi u pitanju, jer mi se mnogi nisu dopali, i sasvim slučajno surfujući po netu naletim na film "Breza" gde su ga mnogi okarektirisali kao najbolji hrvatski film. Hm... Nadjem film na netu, ne očekujući previše ali čvrsto rešen da ga pogledam. Ono što sam video i osetio ne može se opisati rečima ali ipak ću pokušati:
Film govori o tragičnoj sudbini prelepe i mlade Janice (igra je slovenska glumica Manca Košir). Plavokosa Janica smatra se najlepšom devojkom u nekom zaostalom selu. Mršava je i tiha, pa ljudi govore da se izdvaja od drugih devojaka kao "breza među bukvama". Kada doživi kolaps u šumi spasi je Joža "sveti" (igra ga fantastični Fabijan Šovagović), lokalni čudak koji je obožava i odnese je natrag u njen dom. Seoske starice pokušavaju izlečiti slabu Janicu ali bez uspeha, i ona umire ne videvši još jednom svog supruga Marka (igra ga naš Bata Živojinović). Na pogrebu, Joža se priseća njenog teškog života, bila je lepa i poželjna devojka, no pala je na plitkog Marka za koga se udala. Marko ju je zanemarivao nastavljajuži sa svojim životnim stilom, opijajući se po krčmama i zavodeći žene. Janicu je to pogodilo, kao i smrt njihovog deteta, iako je Joža pokušao da je razvedri govoreći da je dete sada sa Bogom i da moli za nju. Natrag u sadašnjost, umesto da tuguje, Marko i dalje nastavlja po starom, kao da je već zaboravio na Janicu. Odlazi na svadbu kao barjaktar, gde se potuče. Te noći hodajući šumom, naiđe na brezu, pokuša da je poseče ali nije mogao, seti se svega, zažali zbog Janice i brizne u plač.
Film je pun prelepih pejzaža, koji podsećaju na dela naivnih slikara, odlično opisuje život iz tog vremena, mada tužan film ima i nekih komičnih situacija. Na kraju filma, gde je Marko na svadbi, postoji jedna upečatljiva scena u kojoj se smenjuju slike iz filma a prati je pesma - brojalica (jeli ovo jedna ura, bogme je to jedna ura...). U filmu se govori zagorskim dijalektom, što mu daje dodatnu lepotu. Film je režirao veliki hrvatski reditelj Ante Babaja.
Naizgled naivan film u kome nema napetosti, ali se urezuje duboko u pamćenje, a sa svakim ponovnim gledanjem shvatate o kakvom remek delu je reč, i svaki put se pusti suza (u mom slučaju dve suze). Nisam plakao kad se Leonardo Di Kaprio smrzao u okeanu, ali sam plakao zajedno sa Batom kad je zagrlio brezu.
Ovom filmu se uvek vraćam i svakom ga preporučujem, jer treba ga shvatiti, jer nas uči jednoj važnoj stvari - svi smo mi od krvi i mesa, svi mi imamo svoje mane i vrline, svi mi ponekad u životu napravimo pogrešan izbor, vešto krijemo svoje muke iza maske nasmejanog lica, ali nas kad - tad sustignu i tada se isplačemo kada niko ne vidi, i hteli ne hteli moramo da se podignemo i nastavimo dalje, jer suština života jeste upravo to - živeti. Obavezno pogledajte!
Ne, ovo nije uloga Bate Živojinovića - Ovo je najbolja uloga Bate Živojinovića!
Ne, ovde ne igra Fabijan Šovagović - Ovde igra maestralni Fabijan Šovagović!
Ne, ovo nije smešan film - Ovo je najsmešniji film!
Ne, ovo nije tužan film - Ovo je najtužniji film!
Ne, ovo nije film - Ovo je remek delo!
Kao filmofil, odgledao sam na hiljade filmova, svih žanrova, što dobrih, što loših. Dok nisam pogledao "Brezu", kao da nisam ništa gledao.Priznajem da sam prilično skeptičan kada su hrvatski filmovi u pitanju, jer mi se mnogi nisu dopali, i sasvim slučajno surfujući po netu naletim na film "Breza" gde su ga mnogi okarektirisali kao najbolji hrvatski film. Hm... Nadjem film na netu, ne očekujući previše ali čvrsto rešen da ga pogledam. Ono što sam video i osetio ne može se opisati rečima ali ipak ću pokušati:
Film govori o tragičnoj sudbini prelepe i mlade Janice (igra je slovenska glumica Manca Košir). Plavokosa Janica smatra se najlepšom devojkom u nekom zaostalom selu. Mršava je i tiha, pa ljudi govore da se izdvaja od drugih devojaka kao "breza među bukvama". Kada doživi kolaps u šumi spasi je Joža "sveti" (igra ga fantastični Fabijan Šovagović), lokalni čudak koji je obožava i odnese je natrag u njen dom. Seoske starice pokušavaju izlečiti slabu Janicu ali bez uspeha, i ona umire ne videvši još jednom svog supruga Marka (igra ga naš Bata Živojinović). Na pogrebu, Joža se priseća njenog teškog života, bila je lepa i poželjna devojka, no pala je na plitkog Marka za koga se udala. Marko ju je zanemarivao nastavljajuži sa svojim životnim stilom, opijajući se po krčmama i zavodeći žene. Janicu je to pogodilo, kao i smrt njihovog deteta, iako je Joža pokušao da je razvedri govoreći da je dete sada sa Bogom i da moli za nju. Natrag u sadašnjost, umesto da tuguje, Marko i dalje nastavlja po starom, kao da je već zaboravio na Janicu. Odlazi na svadbu kao barjaktar, gde se potuče. Te noći hodajući šumom, naiđe na brezu, pokuša da je poseče ali nije mogao, seti se svega, zažali zbog Janice i brizne u plač.
Film je pun prelepih pejzaža, koji podsećaju na dela naivnih slikara, odlično opisuje život iz tog vremena, mada tužan film ima i nekih komičnih situacija. Na kraju filma, gde je Marko na svadbi, postoji jedna upečatljiva scena u kojoj se smenjuju slike iz filma a prati je pesma - brojalica (jeli ovo jedna ura, bogme je to jedna ura...). U filmu se govori zagorskim dijalektom, što mu daje dodatnu lepotu. Film je režirao veliki hrvatski reditelj Ante Babaja.
Naizgled naivan film u kome nema napetosti, ali se urezuje duboko u pamćenje, a sa svakim ponovnim gledanjem shvatate o kakvom remek delu je reč, i svaki put se pusti suza (u mom slučaju dve suze). Nisam plakao kad se Leonardo Di Kaprio smrzao u okeanu, ali sam plakao zajedno sa Batom kad je zagrlio brezu.
Ovom filmu se uvek vraćam i svakom ga preporučujem, jer treba ga shvatiti, jer nas uči jednoj važnoj stvari - svi smo mi od krvi i mesa, svi mi imamo svoje mane i vrline, svi mi ponekad u životu napravimo pogrešan izbor, vešto krijemo svoje muke iza maske nasmejanog lica, ali nas kad - tad sustignu i tada se isplačemo kada niko ne vidi, i hteli ne hteli moramo da se podignemo i nastavimo dalje, jer suština života jeste upravo to - živeti. Obavezno pogledajte!
Коментари
Постави коментар