Moć dodira
Bez obzira na naš uzrast ili razdoblje života, potrebni su nam ljudski dodir, nežnost i briga kako bismo znali da nismo sami. Mi smo osećajna bića, bez topline dodira, koji nas povezuje i smiruje, uskraćeni su nam najvažniji načini komunikacije - davanje i primanje.
Dodir znači vezu - odnos s onim što je izvan nas, s tlom pod našim nogama. I za ljude i za životinje dodir je od životne važnosti jer pruža sigurnost, toplinu, zadovoljstvo, užitak i vraća životnu snagu. Dodir nam kazuje da nismo sami.
Od svih čula dodir se razvija prvi. Kao odojčad ponajpre kroz taktilno iskustvo istražujemo i upoznajemo svet, pa je nežni dodir naših roditelja bitan za naš razvoj. Sve dok je zadovoljena naša potreba da dodirujemo i da nas dodiruju, rastemo zdravo, u protivnom, naš razvoj može biti poremećen. Milovanje i maženje u detinjstvu pomaže nam da izgradimo zdravu sliku o sebi samima, razvija osećaj da smo prihvaćeni i voljeni jer nas dodiruju. Naše celokupno spoznavanje stvarnosti temelji se na dodiru. U našem društvu lišavanje dodira s drugima je kazna,samica. Kad nam ne daju da dodirujemo ili da nas dodiruju, osećamo se bolno, usamljeno, tužno.
Dodir je govor kojim se instiktivno služimo da iskažemo svoja osećanja, da pokažemo drugima da ih volimo, želimo ili cenimo.
"Daj da to dobro istrljamo" - naša je prirodna reakcija na detetove udarce i ogrebotine, ruke brzo polažemo na vruće čelo ili na trbuščić koji boli. Emocionalni bol takođe izaziva brzi odgovor. Zagrljajem, milovanjem, tešenjem izražavamo saosećanje, razumevanje i sigurnost. Kad smo sami i kad nas boli, ljuljamo se i sami sebe grlimo , odmaramo umornu glavu u rukama, nesvesno masiramo deo tela koji nas boli.
No, osim što nekoga prijateljski grlimo da izrazimo radost i veselje, nismo li ipak zaboravili naše nagone, sačuvavši jezik dodira samo za izražavanje bola, tuge ili u seksualnom kontekstu, bojeći se dodira kao jednostavnog sredstava za izražavanje ljubavi, za opuštanje ili za lečenje.
Neki ljudi razmišljaju o masaži kao o luksuzu i pribegavaju joj samo u krajnjoj nuždi. No, kad se zna kakvi mogu biti pritisci modernog života, a naročito da ima sve više bolesti izazvanih stresom, terapije dodira morale bi postati sastavni deo svakodnevnog života te bi ih valjalo priznati kao vredan deo zdravstvene preventive - kako za davaoca, tako i za primaoca. Nema sumnje da je davanje bilo kojeg oblika masaže gotovo isto toliko terapeutsko kao i primanje. Osim očiglednog zadovoljstva davaoca masaže što pomaže ljudima, tretiranje nekoga masažom relaksiraće i davaoca i pomoći mu da smanji sopstvenu napetost.
Prema istočnjačkoj medicini , postoje određena životna razdoblja, takozvani "putevi promene", kada se zaista može poboljšati osnovno stanje organizma ako se pojedinac pravilno odnosi prema sebi samom ili trajno narušiti zdravlje ako se organizam zapusti. Ta razdoblja su pubertet, brak (ili početak seksualne aktivnosti), trudnoća, porođaj i vreme neposredno posle njega i menopauza. Tokom tih perioda terapije dodira mogu biti od ogromne koristi jer pomažu da se postigne neophodno opuštanje da bi se lakše izašlo na kraj s hormonalnim promenama. U stresnim situacijama naša potreba za fizičkim dodirom je jača, jer dodir pomaže u otklanjanju napetosti i donosi utehu jer naše nevolje delimo s drugima.
Masaža može pomoći kad je reč o poslu - smanjuje bolove u leđima i ramenima nakon dugog boravka u kancelariji, smanjuje umor i napetost mišića posle teškog fizičkog rada ili napornog vežbanja, olakšava smetnje u cirkulaciji krvi kod onih koji premalo vežbaju, ili rade sedeći, kod invalida i ljudi vezanih za krevet. Masaža je neprocenjiva pomoć i u sportu, od biciklizma do fudbala.
Prečesto se pomalo bojimo da se dodirujemo. Ipak, istraživanja potvrđuju neverovatan učinak dodira - a dodir je bit masaže. U jednom novijem istraživanju ustanovljeno je da masaža podiže raspoloženje bolesnika i znatno doprinosi njegovom ozdravljenju. U to sam se i sam uverio mnogo puta.
Masaža stimuliše i smiruje. Zato ona čoveku uliva živost, čini ga spremnim za velike napore ili suprotno tome, opušta ga i uspavljuje. Ona nas oslobađa napetosti, glavobolje, opušta tvrde i bolne mišiće, leči od nesanice. Masaža stvara osećaj blagostanja, pomažući bržem ozdravljenju bolesnika. Mnogi moji klijenti su uvereni da je sam užitak koji pruža masaža lekovit.
Masaža se može definisati kao sistematski oblik dodira za koji je ustanovljeno da pruža utehu ili pomaže dobrom zdravlju.
Zapamtite - Ono što život ponekad uzme, masaža može vratiti.
Dodir znači vezu - odnos s onim što je izvan nas, s tlom pod našim nogama. I za ljude i za životinje dodir je od životne važnosti jer pruža sigurnost, toplinu, zadovoljstvo, užitak i vraća životnu snagu. Dodir nam kazuje da nismo sami.
Od svih čula dodir se razvija prvi. Kao odojčad ponajpre kroz taktilno iskustvo istražujemo i upoznajemo svet, pa je nežni dodir naših roditelja bitan za naš razvoj. Sve dok je zadovoljena naša potreba da dodirujemo i da nas dodiruju, rastemo zdravo, u protivnom, naš razvoj može biti poremećen. Milovanje i maženje u detinjstvu pomaže nam da izgradimo zdravu sliku o sebi samima, razvija osećaj da smo prihvaćeni i voljeni jer nas dodiruju. Naše celokupno spoznavanje stvarnosti temelji se na dodiru. U našem društvu lišavanje dodira s drugima je kazna,samica. Kad nam ne daju da dodirujemo ili da nas dodiruju, osećamo se bolno, usamljeno, tužno.
Dodir je govor kojim se instiktivno služimo da iskažemo svoja osećanja, da pokažemo drugima da ih volimo, želimo ili cenimo.
"Daj da to dobro istrljamo" - naša je prirodna reakcija na detetove udarce i ogrebotine, ruke brzo polažemo na vruće čelo ili na trbuščić koji boli. Emocionalni bol takođe izaziva brzi odgovor. Zagrljajem, milovanjem, tešenjem izražavamo saosećanje, razumevanje i sigurnost. Kad smo sami i kad nas boli, ljuljamo se i sami sebe grlimo , odmaramo umornu glavu u rukama, nesvesno masiramo deo tela koji nas boli.
No, osim što nekoga prijateljski grlimo da izrazimo radost i veselje, nismo li ipak zaboravili naše nagone, sačuvavši jezik dodira samo za izražavanje bola, tuge ili u seksualnom kontekstu, bojeći se dodira kao jednostavnog sredstava za izražavanje ljubavi, za opuštanje ili za lečenje.
Neki ljudi razmišljaju o masaži kao o luksuzu i pribegavaju joj samo u krajnjoj nuždi. No, kad se zna kakvi mogu biti pritisci modernog života, a naročito da ima sve više bolesti izazvanih stresom, terapije dodira morale bi postati sastavni deo svakodnevnog života te bi ih valjalo priznati kao vredan deo zdravstvene preventive - kako za davaoca, tako i za primaoca. Nema sumnje da je davanje bilo kojeg oblika masaže gotovo isto toliko terapeutsko kao i primanje. Osim očiglednog zadovoljstva davaoca masaže što pomaže ljudima, tretiranje nekoga masažom relaksiraće i davaoca i pomoći mu da smanji sopstvenu napetost.
Prema istočnjačkoj medicini , postoje određena životna razdoblja, takozvani "putevi promene", kada se zaista može poboljšati osnovno stanje organizma ako se pojedinac pravilno odnosi prema sebi samom ili trajno narušiti zdravlje ako se organizam zapusti. Ta razdoblja su pubertet, brak (ili početak seksualne aktivnosti), trudnoća, porođaj i vreme neposredno posle njega i menopauza. Tokom tih perioda terapije dodira mogu biti od ogromne koristi jer pomažu da se postigne neophodno opuštanje da bi se lakše izašlo na kraj s hormonalnim promenama. U stresnim situacijama naša potreba za fizičkim dodirom je jača, jer dodir pomaže u otklanjanju napetosti i donosi utehu jer naše nevolje delimo s drugima.
Masaža može pomoći kad je reč o poslu - smanjuje bolove u leđima i ramenima nakon dugog boravka u kancelariji, smanjuje umor i napetost mišića posle teškog fizičkog rada ili napornog vežbanja, olakšava smetnje u cirkulaciji krvi kod onih koji premalo vežbaju, ili rade sedeći, kod invalida i ljudi vezanih za krevet. Masaža je neprocenjiva pomoć i u sportu, od biciklizma do fudbala.
Prečesto se pomalo bojimo da se dodirujemo. Ipak, istraživanja potvrđuju neverovatan učinak dodira - a dodir je bit masaže. U jednom novijem istraživanju ustanovljeno je da masaža podiže raspoloženje bolesnika i znatno doprinosi njegovom ozdravljenju. U to sam se i sam uverio mnogo puta.
Masaža stimuliše i smiruje. Zato ona čoveku uliva živost, čini ga spremnim za velike napore ili suprotno tome, opušta ga i uspavljuje. Ona nas oslobađa napetosti, glavobolje, opušta tvrde i bolne mišiće, leči od nesanice. Masaža stvara osećaj blagostanja, pomažući bržem ozdravljenju bolesnika. Mnogi moji klijenti su uvereni da je sam užitak koji pruža masaža lekovit.
Masaža se može definisati kao sistematski oblik dodira za koji je ustanovljeno da pruža utehu ili pomaže dobrom zdravlju.
Zapamtite - Ono što život ponekad uzme, masaža može vratiti.
Коментари
Постави коментар